Tanjug je objavio vest da je preminuo izvesni Radomir Konstantinović u svojoj 83.godini. Po Tanjugu, taj Konstantinović je objavio neke pesme početkom 50-tih, zatim par eksperimentalnih (?) romana, da bi se tokom 60-tih okrenuo esejistici (!?). I danas je umro.
Pomno sam ispratio udarne termine medija sa nacionalnom frekvencijom, te pregledao portale svih značajnijih pisanih medija. Zaista nisam očekivao da neko organizuje vanrednu emisiju povodom smrti tog „izvesnog Konstantinovića“, gde bi neka ugledna gospoda rekla neku, prigodnu reč o jedom od najvećih umova ove skromne kulture (što je samo po sebi isuviše dragoceno, jer toga nemamo) i jednom od još ređih moralnih autoriteta (čega, uglavnom, uopšte i nemamo), dakle – to zaista nisam ni očekivao. Nije ni realno.
Ali da sve te velike televizije ili objave skraćenu verziju skromnog Tanjugovog saopštenja o smrti izvesnog Konstantinovića, kao na primer B92 i to stoga da bi se pokrili da su ipak eto nešto objavili (jer poenta je u tome da je taj neki Konstantinović zapravo Onaj Konstantinović!), ili uopšte ne objave baš ništa, kao recimo RTS (!!!?) jer je te večeri u „Dnevniku“, u njegovoj kulturnoj rubrici, emitovano nešto o nekom domaćem (svaka čast) jazz trubaču, te novom filmu onog Dragojevića, te neka priča o ruskom teatru, dakle sve teme bitne za nacionalnu kulturu, te minutažno i programski i nije bilo mesta da se tu sada kaže da je umro izvesni Konstantinović!?
No, nemojte sumnjati. Bila je gužva te večeri u informativnom programu RTS. Umro je Onaj Konstantinović! Kako ćemo to da spakujemo? Da prenesemo Tanjugovo saopštenje …ili? Išlo se tu na konsultacije sve do Velikog šefa, garantovano. Trebalo je tu pogoditi šta bi Službi bilo milo? Možda je bilo i direktnih konsultacija sa njima? Ili je Veliki presekao i rekao – ništa! Taj nije ni postojao, dakle – nije ni mogao da umre!
I bi tako. Jedva dočeka glavni i odgovorni urednik RTS, g. Svileni. Hoćemo li preko tvitera da nekako saznamo vreme i mesto sahrane i odamo mu dužno poštovanje? Možda. Hoće li to biti u aleji Velikana na Novom groblju? Neće.
Nedavno mi je prijateljica, živi u Segedinu, javila da je Konstantinović preveden na mađarski i da je trenutno postao kultni pisac u univerzitetskim krugovima. Koliko znam, čekaju prevod njegovih dela u Heidelbergu, Sorboni, Kembridžu, samo nikako da se pojavi. Zašto bi Ministarstvo kulture plaćalo prevod tog „izvesnog,“ koji nas je onako izvređao, pa da sada otkrivamo svetu novog Elijadea, Sjorana!? Zašto, jer taj svet je Palanka, dakle pokvaren, kao i mi. Nismo li već dosta prokazani, fali nam još samo taj Konstantinović! Ne sada, ne u ovoj kompleksnoj političkoj situaciji dok su ljudi na barikadama!
PS. Kratku Tanjugovu vest u „Večernjim novostima“ o smrti Radomira Konstatinovića, čitaoci ovog tabloida ocenjivali su izborom između „dopada mi se“ i „ne dopada mi se“. Sedam čitalaca „Večernjih novosti“ potvrdilo je da im se vest o smrti dopala; samo je jedan čitalac smogao snage da klikne „ne dopada mi se“.
