O obrazloženju nagrade istaknuto je da Halilovićeva knjiga donosi “uzbudljivu, recepcijski komunikativnu poeziju, koja na neprolazno uznemirujuća egzistencijalna pitanja o životu, smrti, prolaznosti i trajanju nudi koliko lične, intimne toliko univerzalno važeće odgovore”.
Manifestacija će biti nastavljena projekcijom filma “Princ poezije” Miomira Mikija Stamenkovića o Branku Miljkoviću, kao i razgovorom o tom ostvarenju sa scenaristom Vidosavom Petrovićem i direktorom fotografije Jovicom Krstićem. Manifestacija obuhvata i izložbu u Galeriji Niškog kulturnog centra “Branko Miljković – Plava linija života”, čiji je autor Dragan Momčilović, a biće otvorena 27. marta.
Za završnicu programa najavljena je promocija nemačkog prevoda knjige “Uzalud je budim” (“Wergeblich ich sie wecke”) Branka Miljkovića, uz učešće prevodioca Jovana Lavundija (Ulm), urednika i direktora Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo Radovana Vlahovića i vizuelne umetnice Senke Vlahović.
Branko Miljković je rođen 1934. godine u Nišu. U Beograd se seli 1953. godine i od tada počinje borbu za objavljivanje svoje poezije. Ubrzo po dolasku u prestonicu upisuje se na Beogradski univerzitet, na Filozofski fakultet. Njegova poezija je pod uticajem francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i filozofije Heraklita. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. “Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom” i da izražava “stanja uma”, a ne duševna raspoloženja. U pesnickom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da “nema velike poezije bez stroge i odredene forme”, bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme,”pisao je istoričar književnosti Jovan Deretić o Miljkoviću.
Vodio je boemski i bezbrižan život, a zbog svog ponašanja često je imao probleme sa ondašnjim režimom. Miljković je prekratio život u dvadesetsedmoj godini 1961. godine. Ni do danas nisu ispitane sve okolnosti pod kojima je izvršio samoubistvo. Njegova prerana i iznenadna smrt pokrenula je razne interpretacije i nagađanja. Tim činom snažno je obeležio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. U svojim stihovima proročki je napisao je epitaf – “ubi me prejaka reč”.
Iza sebe je ostavio zbirke “Uzalud je budim” (1957), “Poreklo nade” i “Vatra i ništa “(obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama “Smrću protiv smrti” (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovicem .
izvor: bizlife.rs
