Бабкен Симоњан, јерменски песник, есејиста, србиста, преводилац и публициста, рођен је 1952. године у Јеревану. Аутор шест књига поезије и више од 800 есеја, путописа, превода и препева. Песме су му претежно у везаном стиху, у класичним формама и облицима: рубаије, катрени, дистиси и сонети.

У издању Бранковог кола, 1998. године појавила се на српском језику књига Ходочашће Бабкена Симоњана.
Тематски и садржајно везан за мит Арарата и Нојеве барке, богато јерменско наслеђе и традицију, али и за мотиве Косова и српске баштине, налазећи у њима заједничке елементе трагизма и подвига, Бабкен Симоњан отвара библијску димензију певања и стварања.

О његовој поезији високу оцену дали су класици јерменске књижевности Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и други. Књижевни радови Бабкена Симоњана преведени су на руски, естонски, италијански, српски и друге језике. Др Бабкен Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану, почасни је конзул Србије у Јерменији.

Од 1975. године, Бабкен Симоњан бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражује јерменску дијаспору у Србији. Објавио је низ огледа и текстова на јерменском и српском језику. Нарочито су значајни његови радови на истраживању јерменских споменика, надгробних плоча и рукописних извора у Србији, у којима тумачи културно-историјску генезу поменутог феномена. Много пута је предочавао јерменску књижевност у Србији и српску у Јерменији. Истраживао је и околности у којима је 1847. године прва књига Бранка Радичевића штампана управо у “јерменскоме намастиру” у Бечу.
Од 1980. године редовно преводи на јерменски језик српску народну, средњевековну, класичну и савремену књижевност. Превео је многе српске легенде, бајке и народне приповетке, те дела Јефимије Мрњавчевић, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и других савремених српских аутора.

Приредио је прву Антологију српске поезије на јерменском језику, коју је објавила позната издавачка кућа “Аполон” у Јеревану. У припреми је и Српско-јерменски речник. Поред низа истакнутих признања, добитник је и највеће јерменске награде „Кандило“, за област књижевности и преводилаштва, коју му је доделио Свети Ечмиадзин (центар Јерменске апостолске цркве) заједно са Савезом писаца Јерменије.
Међу досадашњим добитницима међународне награде “Бранко Радичевић” налазе се европски песници: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Валериј Латињин (Русија) и Керол Ен Дафи (Велика Британија), чије су се књиге на српском језику појавиле у издању Бранковог кола, а у преводу Николе Вујчића, Емилије Церовић, Ксеније и Ивана Гађанског, Миљурка Вукадиновића, Зорана Костића и Милене Борић.

Ненад Грујичић