Džojs Džonson (77), i sama književnica, razbija mit da je Keruakovo pisanje bilo spontano i lagano. Iako je on tvrdio da je „Na putu” napisao u naletu energije tokom tri nedelje 1951. godine, Džonsonova objašnjava da je godinama radio na reviziji svog dela i da je pažljivo „klesao” svaki pasus.
U svojoj knjizi (u originalu naslov je The Voice Is All: The Lonely Victory of Jack Kerouac), koja će biti objavljena ovog meseca, više od 40 godina nakon piščeve smrti, ona opisuje autora kao „veoma čudnu osobu” koja se užasno ponašala prema njoj ali je bila ljubav njenog života.
Džojs je imala 21 godinu kad je 1956. upoznala 34-godišnjeg Keruaka. „Džek nije imao gde da živi i nije imao novca. Pošto sam bila mlada spisateljica sa stanom u vlasništvu, Alen Ginzberg nam je organizovao sastanak naslepo”. U vezi su bili dve godine.
„Mislila sam da nikada neću upoznati nekoga ko je živeo sa više apsolutne slobode… Sa potrebom da se stalno kreće, kao da je, ako bi se zadržao negde predugo, iscrpljivao sadašnjost prevelikim utapanjem u nju”.
Džojs kaže da je Keruakovo francusko kanadsko poreklo obogaćivalo njegovu prozu i pružalo mu jedinstvenu viziju autsajdera u SAD. Međutim, on je sa mukom radio na usavršavanju svog engleskog jezika. „Govorio je kanadskim dijalektom francuskog i engleski je zapravo bio njegov drugi jezik… Uvek je pokušavao da nađe engleski ekvivalent franuskoj reči koja mu je bila u glavi… Čitajući ‘Na putu’ mogu da prepoznam francuske elemente na sve strane”.
Pri tom, njegovo „spontano” pisanje knjige je zapravo bio „dugotrajan proces… svaki pasus je morao da bude ‘poema’”.
Govorilo se da Keruak piše prozu slobodom džez muzičara, kršeći pravila gramatički nesavršenim rečenicama koje je oblikovao zvukom.
Nakon uzastopnih odbijanja izdavačkih kuća, roman je objavljen u SAD 1957. i od tada je tamo prodat u pet miliona primeraka. Keruak je postao senzacija ali je „Na putu” razorio njegovu vezu sa Džonsonovom.
„Žene su mu se nudile ‘na tanjiru’. Bio je ‘selebriti’ što mu je veoma teško palo. Morao je da pije pre izlaska među ljude”.
Keruak je preminuo 1969. od ciroze jetre, kao alkoholičar usamljenik, u 48. godini, uzaludno pokušavajući da zaintersuje Marlona Branda za filmsku adaptaciju svog hita.
Frensis Ford Kopola je „namirisao” filmski potencijal knjige ali ona je tek ove godine preneta na veliko platno u režiji Valtera Saleša, uz Kopolu kao izvršnog producenta.
Rebeka Jeldam, jedna od producentkinja, kaže da se mladi i danas povezuju sa pričom. „Svako je čita kroz prizmu trenutka u kome živi i kroz sopstveno iskustvo. Knjiga je veoma savremena”.
