“Mit o ljudima koji su skočili u maglu misleći da je vuna mlađi je brat mita
o Argonautima koji su krenuli ka zlatnom runu. Ep o vodi je knjiga o
zabludama”, rekao je Halilović.

U oniričkom, kosmogonijskom i antropogonijskom prikazu nastanka ovog
mikrokosmosa Halilović zapravo daje makrokosmički obrazac: u prošlosti,
ispod potopa, izranja organizovan prostor. Tako se razrešava mitsko stanje:
odnos između kulture i prirode, života i smrti, čoveka i životinje, istine i
magije što su pitanja koja se protežu kroz ljudsku egzistenciju.

Svaki detalj u romanu nosi mikrosmisao, a svaki proces zaodenut je kroz
piščevo tumačenje vremena kao kategorije. Ep o vodi nosi zajedničko vrenje u
kojem se stapaju: bajka, istorija, magija, mitologija, satira, vremenska
ogledala, istine i zablude.

“Zablude su opšte i jedina borba protiv zabluda je smeh. Šta mari da se
istina kaže u šali? zapitao se Horacije. Ipak, ovaj roman traži da bude
iščitan kroz filozofiju simboličkih oblika”, rekao je Halilović.

Halilovićeva ruka donosi i onaj oštri humoristički ton njegovih priča i
pesničko majstorstvo, a čitaoca ostavlja u dilemi da li je snažniji
singularitet zablude ili kretanje pojedinca i grupe ka njoj.