Sam autor kaže: „Ova knjiga je toliko lična da se može smatrati svojevrsnim memoarima. U njoj ne opisujem događaje u određenim trenucima i dobima, ali opisujem tragove, opisujem ožiljke koji su ostali nakon događaja, uglavnom one koji su ostavili trag na moje književno stvaralaštvo. Ožiljci su uvek tu da podsete, da opomenu da se jednom nešto dogodilo, da je jednom nešto izrečeno.“

Ujedno, autor iz ličnog ugla sagledava i neka ozbiljna društvena pitanja kao što su decentralizacija kulture, politički eksces umetnika, kult gubitnika, smislenost postojanja institucija kulture koje su godinama zatvorene. Duhovit i bolno iskren u svojim iskazima, poput svojih književnih junaka, Vladan Matijević nam i u ovoj knjizi nudi izvrsno štivo.  S malo reči otkriva mnoštvo ideja, a Memoari, amnezije, iako žanrovski drugačiji, stilski su podjednako zanimljivi kao i prethodne knjige.

Vladan Matijević: MAMOARI, AMNEZIJE

Iz pera modernog srpskog pisca knjiga eseja, beseda, zapisa, autopoetičkih tekstova, ogleda i impresija, razvrstanih u četiri skupine: O žalu devica za Minotaurom, Spomenik i krava, Bilbordi pored magistrale i Kumova slama. Teme ove knjige su literatura i uloga pisca u savremenom svetu.

Matijević je rođen u Čačku, gde i danas živi i radi. Do sada je objavio dve zbirke pesama, pet romana, knjigu priča i knjigu drama. Za roman “Pisac izdaleka“ 2003. godine dobio je Ninovu nagradu, a za roman “Vrlo malo svetlosti“ 2010. godine dobio je nagrade “Meša Selimović“, “Borisav Stanković“ i “Isidora Sekulić“.