Na “maćehinski odnos” države prema kulturi ukazala je i pesnikinja Radmila Lazić koja je 21. oktobra otvorila “najveću knjižaru” ili po mnogima “najveću pijacu” knjiga na Balkanu.
Sajam je završen 28. oktobra predajom “Otvorene knjige”, odnosno statusa počasnog gosta Poljskoj, čiji je ambasador Andžaj Jašanovski obećao da će njegova zemlja dovesti što veći broj pisaca i pesnika novije generacije.
Predsednik Odbora 57. Sajma knjiga Željko Ožegović istakao je tom prilikom da je održano 785 programa, od čega 537 u sajamskim salama, a ostatak na štandovima izdavača. Kao posebno uspešne istakao je programe “Znakovi budućnosti”, “Bestseler i književnost”, i ciklus “(ne)Moć književnosti”, a izrazio je zadovoljstvo i uspehom prvi put organizovane akcije prikupljanja knjiga za poklon bibliotekama, koja je rezultirala sa oko 2.000 knjiga.
Ambasador Mađarske Oskar Nikovic rekao je da je Mađarska dobila “bogom danu šansu” da predstavi svoju književnost i kulturu, a naveo je i da je tokom Sajma knjiga osetio i blagonaklonost pažljive, ali i veoma zahtevne srpske publike.
Mađarska se predstavila raznovrsnim programom, uključujući i folklor, uz upadljivi izostanak poznatih književnih imena među petnaestak gostiju iz te zemlje, uglavnom pisaca mlađe generacije. Kao razlog za to pominju se i unutrašnji politički odnosi u Mađarskoj, odnosno odbijanje renomiranih autora da učešćem u nacionalnim prezentacijama podrže konzervativnu vladu Viktora Orbana.
Ni izdavačke kuće nisu uspele ove godine da dovedu neko svetski značajno književno ime, pa su gosti mahom bili uvek dragi pisci iz regiona. Među predstavnicima domaće scene, pored nagrađivanih pisaca, upadljivo su se istakle autorke lokalnih hit izdanja beletristike, pa su tako redove na štandu Lagune – jednog od najproduktivnijih izdavača širokog spektra – izazvale Isidora Bjelica i TV voditeljke Jelena Bačić Alimpić, Vesna Dedić Milojević i Sanja Marinković.
Tema “Bestseler i književnost” izazvala je veliko interesovanje i na jednoj od sajamskih tribina, na kojoj su govorili pisci i teoretičari iz Srbije i regiona – Ljiljana Đurđić, Mirjana Đurđević, Marija Midžović, Marija Grujić, Miljenko Jergović, Ante Tomić, David Albahari i Vule Žurić, uz moderaciju Tatjane Rosić. Većina učesnika se složila da je za bestseler karakteristična specifična ideološka podloga, odnosno, da bestseler u ideološkoj ravni povlađuje vladajućim sistemima, promovišući izvesnu sliku srećnog, lepog sveta.
Za razliku od velikih svetskih sajmova knjiga koji, poput Frankfurtskog, već nekoliko godina stavljaju akcenat na budućnost štampanog izdavaštva u eri novih tehnologija, ili Lajpciškog, koji je velikim delom posvećen sudbini takozvanih malih jezika na globalnom tržištu, 57. Sajam knjiga posvetio se opštim pitanjima (ne)moći pisane reči u društvenom kontekstu.
U programu posvećenom poeziji učestvovali su pesnici Enes Halilović, Miloš Živanović, Dejan Čančarević i prištinski autor Arben Idrizi, dok su o prozi u tom kontekstu govorili Goran Vojnović (Ljubljana), Dragan Radulović (Budva), Goran Ferčec (Zagreb) i Slobodan Bubnjević (Beograd), uz moderaciju Saše Ćirića. Prethodno je održan sličan razgovor i o dramskim tekstovima, u kojem su učestvovali Đerđ Serbhorvat (Budimpešta), Jeton Neziraj (Priština), Goran Ferčec (Zagreb), Milan Marković, Filip Vujošević, Tanja Šljivar, Olga Dimitrijević i Jelena Bogavac (Beograd), uz moderaciju Milene Bogavac. Iznevši različite stavove, učesnici nisu imali jedinstven zaključak o moći pozorišta da pokrene društvo i podigne kritičku svest.
Posebno interesovanje izazvao je i skup na temu “Ima li znakova buducnosti?”, koji je okupio niz učesnika iz Srbije i regiona (Novica Milić, Svetislav Basara, Jasmina Lukić, Tanja Petrović, Ivan Milenković, Peter Klepec, Branko Romčević, Elizabeta Šeleva, Jelisaveta Blagojević, Tomislav Brlek), uz moderaciju Jovana Čekića koji je konstatovao u završnici da budućnost zahteva ulaganje i delovanje da bi bila to što će biti.
Posebnim programima Sajam knjiga obeležio je godišnjice vezane za život i delo Borislava Pekića, Stevana Raičkovića i Radomira Konstantinovića, čija je godišnjica smrti obeležena 27. oktobra razgovorom o njegovom odnosu prema politici.
Političari su, inače, prilično zaobišli ovogodišnji Sajam, mada je zvanično otvaranje te manifestacije obeleženo i nastupom direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina koji je otvaranje štanda srpskih izdavača i kulturnih institucija sa Kosova iskoristio da pozove Srbe da se vrate na svoja ognjišta, a međunarodnu zajednicu da im to omogući.
Sajamske hale posetila je i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić, kao i bivši predsednik Boris Tadić, a veliko interesovanje medija izazvao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je sa filmskim rediteljem Emirom Kusturicom, pokretačem Andrićgrada u Višegradu, najavio novu književnu nagradu nazvanu imenom jedinog nobelovca sa ovih prostora Ive Andrića.
Na 57. Sajmu knjiga tradicionalno su dodeljene i nagrade – zvanični žiri proglasio je najboljim domaćim izdavačem kuću Fedon iz Beograda, dok je nagrada za izdavački poduhvat dodeljena Službenom glasniku i Zavodu za udžbenike za “Dela Stanislava Vinavera”,a specijalno priznanje dobila je izdavačka kuća Gradac iz Čačka.
Nagrada za najlepšu knjigu, prema odluci žirija kojim je predsedavao profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Jugoslav Vlahović, dodeljena je Leksikonu arhitekture i umetničkog zanatstva autora Slobodana Maldinija, koji je i likovno-grafičko opremio to izdanje, objavljeno u Službenom glasniku 2012. godine. Specijalno priznanje za mladog dizajnera pripalo je Tijani Rančić za likovno-grafičku opremu knjige “Nemački ratni plakat u Srbiji 1941-1944” autora Koste Nikolića, u izdanju Zavoda za udžbenike.
Nagrada “Dositej Obradović” za poseban doprinos stranog izdavača za prevođenje srpske književnosti i njeno kontinurano predstavljanje dodeljena je slovačkom izdavaču Kaligram iz Bratislave. Tu nagradu dodeljuju Zadužbina “Dositej Obradović”, Sajam knjiga u Beogradu i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a ministar Bratislav Petković je svečano i uručio to priznanje Laslu Sigetiju iz kuće Kaligram.
Nagrada ULUPUDS-a za najbolju ilustraciju na 57. Sajmu knjiga u Beogradu dodeljena je Aleksandru Zolotiću za knjigu “Astronomija” autora Nikole Božića, u izdanju Kreativnog centra. Nagradu za istoriju likovne kritike žiri ULUPUDS-a dodelio je knjigu “Plinije Stariji o umetnosti” autorke Zoje Bojić, u izdanju Zavoda za udžbenike i Dosijea Studio iz Beograda, dok je nagradu za esejistiku dobila knjiga “Antologija arhitekture i civilizacije” Aleksandre Mokranjac, u izdanju Službenog glasnika, takođe iz Beograda.
I novinari su tradicionalno dodelili nagrade, a na osnovu glasova 33 izveštača sa Sajma knjiga, pobedio je Službeni glasnik, dok je na drugom mestu Geopoetika, a na trećem Laguna. Geopoetika je proglašena i izdavačkom kućom koja je imala najprofesionalniji odnos prema medijima i javnosti, a slede Službeni glasnik i Laguna.
Prvi put je dodeljena Specijalna povelja, koju su dobili Narodna biblioteka Srbije i Fondacija dr Zoran Đinđić za objavljivanje Izabranih dela Zorana Đinđića.
Povodom proglašenja Službenog glasnika najboljim izdavačem, predsednik novinarskog žirija Dragan Bogutović iz “Večernjih novosti” rekao je da se se ponekad mogu čuti olake ocene da je takvoj kući lako, jer je državna, a da se pritom zaboravlja činjenica da je u Srbiji još mnogo i znatno većih državnih preduzeća, koja su “ojadila građane Srbije i još to čine”. Ističući i uređivačku politiku Glasnika, koji se nije zadovoljio da objavljuje samo stručne knjige i univerzitetsku literaturu sa obezbeđenim tržištem i sigurnom zaradom, Bogutović je istakao da je njen urednički tim proširio profil kuće objavljujući zadivljujuću lepezu naslova koji su obogatili kulturnu ponudu.
Sajam knjiga je, prema rečima Bogutovića, po ko zna koji put pokazao i da u Srbiji proizvodnja gotovo svake vrste robe može lako da se uruši i propadne, ali ne i “proizvodnja knjiga”.
“Tvrdoglavo opstajanje izdavaštva uprkos svemu dobija više na značaju kada se zna da je već godinama u nas knjiga bahato bačena na tržište kao krompir ili luk”, naveo je Bogutović, dodajući i da “ono malo što se iz državne kase daje za knjige više liči na milostinju nego na podršku jednoj izuzetno značajnoj delatnosti”.
Ove godine, inače, upadljiv je izostanak jednog od najvećih i najuglednijih izdavača protekle dve decenije – kuće Stubovi kulture koja je nedavno zatvorila i knjižaru u izlogu Kulturnog centra Beograda.
Laguna se početkom Sajma knjiga pohvalila transferom Dragana Velikića, jednog od dugogodišnjih autora Stubova, kuće čiji je osnivač Predrag Marković, bivši ministar kulture i poslanik Ujedinjenih regiona.
Velikić je izjavio “Politici” da je odabrao Lagunu zato što je ima jaku i razgranatu mrežu knjižara po Srbiji, a prepoznatljiva je i na tržištu čitavog regiona.
David Albahari je odsustvo Stubova kulture opisao kao veliki poraz celokupne kulturne politike. “Činjenica je, pritom, da je to bio izdavač koji je celokupnu produkciju posvećivao našim piscima. Dakle, to je trebalo da bude kuća o kojoj društvo na neki način dodatno brine. Ne želim da umanjim greške koje su možda postojale u samom načinu na koji je kuća vođena, ali mislim da je šteta da društvo nije ranije reagovalo i doprinelo da Stubovi kulture ostanu ono što su bili i do sada”, izjavio je Albahari, dodajući da za sada nema ideju o prelasku u drugu kuću, jer se još zapravo ne zna šta će biti sa Stubovima.
I Svetlana Velmar Janković rekla je da se još nada mogućem oporavku Stubova kulture. “Ne znam šta valja činiti. Pisci su od početka radili zajedno sa Predragom Markovićem, bili uz njega, i ostaću autor Stubova do poslednjeg trenutka. Moja nova knjiga još uvek nije završena, još uvek ne moram da razmišljam u žurbi o njenom objavljivanju, ali kada za to dođe vreme moraću i o tome da mislim”, navela je ona. Slično je rekao i Mileta Prodanović, navodeći da veruje u projekat Stubova i očekuje konkretan razgovor povodom stanja u toj kući.
“Nisam razmišljao o prelasku u neku novu izdavačku kuću, za sada to mi nije hitno, zbog toga što sam na polovini rada na novoj knjizi. Iako se čini da ima mnogo izdavača, zapravo ih i nema… Nadam se da će ista grupa ljudi, srpskih pisaca, uz neke mlađe autore, ostati na okupu u Stubovima kulture. Ali, ako to nije moguće, stvar ne treba siliti”, rekao je Prodanović.
Među domaćim kućama istakao se Arhipelag, koji je predstavio više od 40 knjiga objavljenih u protekloj godini u edicijama iz oblasti srpske i svetske književnosti, istoriografije, političke teorije, filozofije i psihologije.
Sajam je i ove godine bio prilika za okupljanje grupe manjih izdavačkih kuća koje, s druge strane, daju veliki doprinos raznovrsnosti književne i strip ponude, pa su se na zajedničkom štandu predstavili Kornet, Red Box, Besna kobila, Komiko, Gradac i XX vek. Za najveseliji i najoriginalniji štand na 57. Sajmu knjiga nedavno su u Zemunskom malom umetničkom centru (ZMUC) ručno oslikavani plakati. Kuća Rende ove godine se, za razliku od prethodnih, samostalno predstavila, a među gostima je ponovo imala niz pisaca iz regiona.
Iako su organizatori Sajma knjiga zadovoljni 57. izdanjem te manifestacije, iz izdavačkih i književnih krugova upućene su im i određene oštre zamerke, posebno u vezi sa raspodelom prostora za štandove.
Udruženje izdavača i knjižara Srbije ocenilo je nerazumnom odluku da se kući Portalibris, izdavaču dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Mo Jana onemogući da izlaže u parteru hale 1. UIKS je ocenilo i da je problematično to što su neki od najboljih prostora dodeljeni izdavačima koji su ove godine objavili svega jedan naslov, prema podacima Narodne biblioteke Srbije. Takođe, UIKS je kritikovalo i ekonomsku politiku Beogradskog sajma, ocenjujući da je 250 dinara za ulaznicu (koliko je, inače, bilo i prošle godine) i sto dinara za parking po započetom satu, sprečilo mnoge građane da dođu na Sajam knjiga.
Prema navodima organizatora, poseta je bila na nivou prošlogodišnje, što znači oko 150.000.
Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com
