Ja mu ključeve kraja sakrivam,

izlivam ih,

stapam,

utapam ih u srebrnu reku.

Pesnik grca u uglu samoće,

puca stihom dok drhti,

samog sebe

ubija.

Postoji i kada ga nema,

ostavlja biserni trag,

reči se ogledaji i kupaju

u suzama istine.

Pesnik drhti dok na tebe misli,

istina priznaje da je pesniku

došao kraj.

(C) Milan B. Popović