Izvor: Blic
Više od 500 poznatih svetskih pisaca, uključujući i pet dobitnika Nobelove nagrade, osudili su masovno špijuniranje koje je razotkrio Edvard Snouden, bivši zaposleni američke Nacionalne bezbednosne agencije. On su upozorili da službe za nadzor podrivaju demokratiju i da im treba stati na put potpisivanjem nove međunarodne povelje.

Potpisnici peticije iz 81 različite države, među kojima su Margaret Atvud, Orhan Pamuk, Ginter Gras i Arundati Roj, tvrde da se zbog činjenice da obaveštajne službe mogu da špijuniraju digitalnu komunikaciju miliona ljudi, svi pretvaraju u moguće osumnjičene, što ostavlja zabrinjavajuće posledice na način funkcionisanja društava. Zbog toga pozivaju Ujedinjene nacije da sačine predlog međunarodnog zakona o digitalnim pravima koji će osigurati zaštitu ljudskih prava u doba interneta.

Nakon otvorenog pisma koje su američkom predsedniku Obami juče uputile vodeće internet kompanije “Epl”, “Gugl”, “Majkrosoft” i “Fejsbuk”, usledila je i peticija najuglednijih i najčitanijih svetskih pisaca, koji optužuju države da sistematski zloupotrebljavaju vlast sprovodeći agresivan masovni nadzor.

Džulijan Barns, Ijan Mekjuan, Irvin Velš, Kazuo Išiguro, Džon Kuci, David Grosman, Mihail Šiškin, Hening Mankel, Lajonel Šrajver i mnogi drugi ističu da razmere prisluškivanja koje je razotkrio Edvard Snouden dovode u pitanje i podrivaju prava svih ljudi da “ne budu posmatrani i uznemiravani”, kada je reč o njihovim razmišljanjima, ličnom okruženju i komunikaciji.

“To osnovno ljudsko pravo izgubilo je važnost zbog zloupotrebe tehnološkog razvoja koje sprovode države i korporacije u cilju masovnog nadzora”, navodi se u saopštenju.

“Osoba pod nadzorom više nije slobodna, društvo pod nadzorom više nije demokratija. Da bi sačuvala važnost, naša demokratska prava moraju da se primenjuju kako u virtuelnom, tako i u stvarnom prostoru”, navodi se u tekstu.

Insistirajući na “pravu svih ljudi da odlučuju u kojoj meri će njihovi lični podaci moći legalno da se prikupljaju, čuvaju i obrađuju”, pisci traže da države potpišu konvenciju o digitalnim pravima.

“Nadzor je krađa. Ovi podaci nisu javno vlasništvo, oni pripadaju nama. Ako se koriste da bi se predvideli naši postupci, ukradeno nam je još nešto – princip slobodne volje koji je od suštinskog značaja za demokratsku slobodu.”

Ijan Mekjuan je izjavio za “Gardijan” da država po prirodi daje prednost bezbednosti u odnosu na slobodu. On ističe da je tehnologija u poslednje vreme ponudila sredstva kojima država ne može da odoli, sredstva masovne špijunaže, kojima bi Orvel bio fasciniran. “To je nezadrživ proces – ukoliko mu se ne suprotstavimo”, kaže on. “Očigledno je da nam je potrebna zaštita od terorizma, ali ne po svaku cenu.”