REVOLUCIJA

Ne gledaj me,

nisam lepa,

reče,

pa zaplaka tiho.

Potom je sela u taksi

na putu za besmrtnost,

a brujanje mašine

zaguši joj zadnje reči

pre no što je otišla

da pokori svet

i umre zauvek.

BEZ NASLOVA

Zajebi svet noćas

i prevari monotoniju,

pa neka zaboli ako treba.

Raširi noge u prepunom autobusu

Spusti ruku na prepone

i pomisli na mene.

Ja ću znati

i to je dovoljno.

SEDAM ZLATNIH GRADOVA

Pustinje su bile vrele,

a šume behu guste, silne

pokraj moćnog Amazona

gde ja lutah tražeć’ žudno

večnu mladost, silno blago,

verujuć’ u lude snove

da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova…

Nosio sam krv i oganj

izdelio smrt i suze

pokorio nepokorne

porobio nevernike

i probio silne staze

pokraj moćnog Amazona,

dok verovah u lude snove

da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova…

Sevilja me opet krije

snovi strašni pohode me.

Mačem sam se probijao

užase sam darovao.

Što ja tražih nisam naš'o

al’ sam nešto i poneo

i tebi to na poklon dao.

Ono što sam pronašao.

TRI SATA

Tri su sata

tika – taka

u mom domu kloparala.

Tri su sata

tika – taka

naše vreme razbijala.

Prvi u predsoblju

polaske i odlaske

merio je.

Drugi, u sobi

vraćao je dane prošle.

Tri su sata

tika taka

u mom domu kloparala.

Treći sat,

najgori i najcrnji

na zglavku je mome bio

otkucaje srca

merio je.

Ka tamnom moru

vodio me.

Tri su sata

tika taka

u mom domu kloparala.