Autor: Dragan Radovančević

Poslednjeg dana IX Međunarodnog novosadskog književnog festivala 2014. iskoristili smo priliku da evociramo utiske iz proteklih dana u razgovoru sa gospodinom Joachimom Sartoriusom iz Nemačke, kao i da sa gospodinom Jovanom Zivlakom, direktorom Festivala, porazgovaramo o samoj organizaciji događaja, ali i o još nekim bliskim temema.

Joachim Sartorius, književnik, diplomata i menadžer u kulturi (Nemačka):

Festival se odvija kako treba. Pošto sam čitavu deceniju ovako nešto organizovao u Berlinu, znam dobro da postoji razlika između festivala u velikim metropolama sa ogromnom konkurencijom među kulturnim zbivanjima i gde se za publikom mora tragati i festivala u manjim sredinama. Ali Novi Sad kao relativno manji grad, iskoristio je tu demografsku prednost i prisustvo velikog broja ljudi na Festivalu je očigledno.

Kada sam pre deset godina prvi put došao u ovaj grad, bilo je to takođe na poziv Jovana Zivlaka. Tada mi je izašla knjiga na srpskom jeziku. Tom prilikom sreo sam i Aleksandra Tišmu čiji se romani takođe dobrim delom odvijaju u Novom Sadu. Upoznao sam se i sa delom Miodraga Pavlovića. Sve mi to sada ponovo dolazi na um dok razgovaramo.

Jovan Zivlak, književnik i direktor Festivala:

Ovaj Festival ima svoju funkciju i on nju i vrši. Ako je poezija marginalizovana, a jeste, onda smo mi srećni odgovorom onih koji su nekada bili izgubljeni kao čitaoci, a sada nam se vraćaju. Jer prema mnogim istraživanjima, broj posetilaca književnih tribina i u Beogradu i u Novom Sadu uobičajeno iznosi oko trideset-četrdeset, dok je kod nas taj broj samo tokom prvog dana nadmašio trista ljudi, dakle deset puta više.

Šta smo mi učinili ? Sišli smo među publiku, u kafee, na trgove, u otvorene biblioteke. Oslanjamo se na pridobijanje publike putem plakata, zastava, njeno spontano pridruživanje tokom čitanja na otvorenim prostorima. Iako u pojedinim domaćim kulturnim krugovima imamo neku minornu opoziciju, mi odlično sarađujemo sa mnogim svetskim književnostima. Nemamo više prepreka, većina naših novih gostiju i pre upućivanja poziva već je čula za Festival. Naši stari gosti šire dobar glas i na neki način nas samim tim preporučuju za nove saradnje.

Uz ove gore nabrojane događaje, mi organizujemo i razgovore sa renomiranim svetskim piscima u klubu Absolute, razmenjujemo mišljenja sa njima i kroz direktan kontakt tragamo za autentičnim susretom sa autorom čije delo čitamo, prevodimo, analiziramo. Tako pozicioniramo i sebe same, kao čitaoce, ali i kao autore. Sagledavamo tako i svoju književnost. Želimo da vidimo gde smo i kuda idemo.

Ponekad saznamo male i vrlo logične informacije koje ovde u našoj zemlji nedostaju, ili su skrivene od nas samih, a ipak su bitne. I ako vam neko ovde kaže da je to-i-to nemoguće i nelogično, onda mu suprotstavite argumete: “Toga ima u Americi, ili u Danskoj i funkcioniše baš tako”.

To su recimo pitanja, koji su to optimalni tiraži knjiga, koja vrsta distribucije najbolje funkcioniše, šta kod njih država subvencioniše, ili od kojih sredstava i uz koja stipendiranja od strane svojih država ovi pisci bivaju u stanju da čitav svoj život i vreme posvete radu i književnosti.

Književnost za mene ne živi u zamku začarane lepote sa prozorima zatvorenim prema stvarnosti, niti u dubinama istorije prosto traga za nekim metafizičkim suštinama. Ako u našoj kulturi još i postoje oni koji književnost tako shvataju, ovaj Festival im suprotstavlja snažne kontra-argumente. Poezija je naše pravo i mi se na ovom mestu za to pravo uspešno borimo.

Novi Sad,
28.08.2014.
Joachim Sartorius (rođen u Firtu 1946), studirao pravne i političke nauke u Minhenu, Londonu, Strazburu i Parizu. Od 1974. do 1986. aktivan u nemačkoj diplomatskoj službi. Od 1986. do 1994. vodio je DAAD stipendijski program za umetnike iz celog sveta koji dolaze na kulturnu razmenu u Nemačku (Deutsche Akademisches Austauschdienst). Od 2001. do 2011. direktor Berliner Festspiele. Godine 2011. odlikovan specijalnim Oredenom Ministarstva kulture Francuske.