Велику пажњу публике на овогодишњем сајму књига привукао је издавачки фонд Српске православне цркве, односно три тома дела патријарха Павла  “Општи типик” и “Живот по јеванђељу – беседе”.

Теме којима се бавио патријарх Павле биле су теме које су тражиле одговор у нашем времену. И на модерно, савремено питање, патријарх је давао један савремени одговор, али одговор који је истовремено и одговор вишевековног хришћанског искуства.

“Као писац он је онакав какав је био и својом личношћу. Прецизан до крајности. Ни једног питања којег се дохватио није оставио недореченим. Оно што га посебно краси јесте јасноћа његовог стила и лепота његовог језика”, рекао је патријарх Иринеј.

Добро је што се латио пера, тако да ће својим делим заувек бити међу нама, кажу његови савременици, сарадници и ученици. Његова реч је излазила из његовог дела. Па је и снага његове речи била у његовој личности. Своје рукописе често је мењао.

“Једног дана долази он у школу па каже. Ал’ сам се данас веома утешио. Видео је како је владика Раде, Његош, писао, па је онда брисао, па преко тога онда опет писао. Каже, кад сам то видео, да знате да сам се утешио, јер и ја тако по једну реч по неколико пута пишем и препишем, па онда када је могао сада то владика Његош, па може и један Павле”, рекао је ректор Призренске богословије протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић

“Свака његова беседа је била по мери казана. Тако да оно древно хеленско начело које гласи мивен ага – ништа сувишно, као да је било његово животно начело, свесно или несвесно”, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

И у ономе што је написао, све је написано по мери, благо, једноставно. Трудио се да његов језик буде заиста изворни, народни језик.

(RTS)