OSTVAREN SAN

Pogledom u sazvežđe

zazvoni duša,

a zatečena misao se otkriva

drhtajem struna

u nerazmrsivom klupku

redosleda reči i osećanja

i nemilicom nemuštom

vezan za sudbinu zvezda

ostvaruje se san

sakrivan od sebe.

OČUVANjE DUŠE

Prozor sa

odrazom akvarela

u sebi,

bio je uteha,blaženstvo

i šapat putokazima

na kojima sam

u treptajima svanuća

i beskrajima dna noći

snevala svoje košmare

borbi

dobra i zla

svetla i tame

i nespokojno

brodila putevima duše

koju očuvah.

MOJ GRAD

Sećanje na grad

u umu zamagljeno

gde lepote umetnosti,

istine i pravde

zanjihane jezde,

gde prijateljstvo osta

i uvi se u šutnju,

i gde oboženje

približavavši se,

blesak harmonije

u pamćenje ureza.

To sećanje jeste

duhovna visina

moje zvezde vodilje,

moga konačišta,

i moga utočišta.

ZAPIS

Putopisac se,

tražeći pribežište,

stopi sa promenama pejzaža

i pred čednim putovođom

bosiljkom mirisnim

sa prvim sumrakom,

načini zapis u ikonopisu.

PLAMIČAK VERE

Zašto se prosanjana zbilja

uobličava u nestvarnu

bujicu misli,

pa se srce sklupčava,

pa treperi

prepoznatljivim znakom

svakidašnjeg jada,

i plamti u njemu

neprestano

kao u kandilu

nesavladivi plamičak

vere.

BEKSTVO

Zemno i vremensko

sputavaju nas,

pa bežimi od sopstvene slobode,

i tako

u neravnoteži

kao na nekontrolisanoj klackalici

bivstvujemo,

nesvesni da je u trenutku

početak večnosti,

a da je nužnost naša

imati tačku sopstvene ravnoteže

da bi joj se uvek mogli vraćati

ne odlazeći od nje istovremeno nikad.

(NE)SLOBODA

Iznova u neslobodi

u poznim, proznim sećanjima

krhkost mladosti opisujem

strahovima od sebe.

I kao neprolazna sena,

praćena sopstvenim tragom,

zaokružujem povratak

u bekstvu

od nežnosti

utkane u tragove

svih mojih staza

koje su me

robile i slobodile

istovremeno.

HOD

U vetrovitu krošnju

zanjihale mi se zebnje

o predstojećim stazama,

odslikavajući tako moj odraz,

dok koračaju senke neke bliske,

i srodne,

od izvora ka proticanju

nepregleda večnosti,

sjedinjene sa mnom,

pruženih ruku ka mesečevoj svetlosti

i unutrašnjim mi tamama,

koje se zbog sklada u meni

bore sa legendom

o Zlatnom runu,

Orfejovom pesmom

i sa istinom

u ljubavi.

PUTNIK

Nepoznati putnik

sa knjigom pod uzglavljem

i golubicom u srcu,

ispruženih ruku

ka luku svetlosti

i vetru

usnulom

u svetkovinama jesenjim,

ogrnuo se spasom

sećanja na okna detinjstva,

i Žar-pticom

pobeđuje mrak

odlazećeg sebe

smešeći se neprestano

na daljine.

UNUTRAŠNjI SKLAD

Nebrojeno je puta

sklad usidren,

ocrtavao purpurne zene vremena

s nadom na ovo milo bitisanje

između sna i jave ugneždeno,

pa bi se i vreva ljudska,

i metež tragike životne mešao

i tako mutio vid,

i pravac i potragu za smislom,

Ali snagu tog unutrašnjeg sklada,

na zidanici srca,

na brojanici ljubavi

i istini

ne bi uspelo ništa

poljuljati

i ništa snagu mu umanjiti.

Vesna Kovačević – Sokolović