Maćeha

To si ti –

ovo bespravno izgrađeno stvorenje

ova vanmaterična trudnoća.

Potiskuješ hladno sluzavo blato

kroz prste;

u noći

pod maglom,

nema oblika da te tište.

To među prstima ti je blizak srodnik,

ili su ti barem tako rekli

onda

kad su pokušali da

naprave most.

Pomalo se plašiš onog

što bi mogao da dotakneš ispod kore;

već vekovima tu sade svoje mrtve

ionako nikad ništa ne izraste.

Maćeha je hladna.

Maćeha je sluzava.

Ponekad ti dođe žao

te stare bezumne kurve.

( Patrik Kovalski, „Žuč mikrokozma”, Srednja škola, Veliko Gradište, 2010, str. 23)

Ako nekoga ipak zanima piščeva sadašnjost, može je potražiti u „Agonu”, u antologiji „Van kutije” (u njoj, „Maćeha” otvara odeljak u kome su srpski autori) i u zborniku „Nešto je u igri”, čiji naslov potiče iz neke od pesama rečenog Patrika Kovalskog. Ili, možda, u knjizi „Žuč mikrokozma”.

Mirjana Simović