У саопштењу жирија, који је радио у саставу: Саша Радојчић, председник, Радмила Лазић, Драган Хамовић, Драган Бошковић и  Александар Лаковић, наводи се да се допринос Живорада Недељковића српском песништву огледа пре свега у умешности са којом овај песник осликава свет малих ствари и тако га спасава од потонућа у пролазно и неважно. Топлих осећања, увек спремна да изведе пред читаочевим оком мало чудо епифаније, Недељковићева поезија се успоставља и као отклон од преовлађујућих катастрофичних и катаклизмичких визија савремености. Она налази вредност у стварима и појавама преко којих олако прелазимо у свету којим доминирају императиви брзине и циљне рационалности. Без патетике, прецизним а у исти мах изразито сликовитим говором, Недељковић је испевао похвалу оним аспектима света који обично остају изван великих захвата историје и великих речи којима се ти захтеви накнадно оправдавају.  То га чини једним од најзначајнијих гласова савременог српског песништва.

Из биографије лауреата:
Живорад Недељковић (Краљево, 1959), песник и уредник песничких књига.
Од 2002. године ради као уредник у издавачкој делатности Народне библиотеке “Стефан Првовенчани” у Краљеву.
Објавио је књиге песама: Погрешна прогноза (1991),награђени рукопис на Дисовом конкурсу за прву књигу коју је објавила Градска библиотека у Чачку, Мајка (1994), Тутин и још педесет песама (1998), Језик увелико (2000), Тачни стихови (2001), Сушти послови (изабране и нове песме, 2002), Негде близу (2003) и Други неко (2005) и Овај свет (2009).
За књигу Тачни стихови добио је Змајеву награду Матице српске и награду Бранко Миљковић, а награду Ђура Јакшић за књигу Негде близу 2004. године. За књигу Овај свет Живорад Недељковић добио је награду Меша Селимовић (2010).
Поводом Змајеве награде за књигу Тачни стихови објављен је зборник радова Поезија Живорада Недељковића (2003).
Песме су му превођене на енглески и пољски.
Живорад Недељковић данас живи у Чачку.

Дисово пролеће завршава се 27. маја, када ће Живораду Недељковићу бити уручена награда.