Након свестраног упознавања са пристиглим рукописима жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео одлуку.

Прва награда на конкурсу „Раде Томић” за 2011. годину додељује се аутору Милошу Јанковићу из Београда, за рукопис ЈЕЗНИК, који је узорито остварење, књига деликатних лирских преиспитивања и понирања. У њеном средишту је стари филозофски налог спознај самог себе – да би могао да сазнаш другог и друге, васцели свет. То преиспитивање је у једној мери и опоро, покашто беспоштено а прожето је сумњама, чак местимично оспоравањем сваког индивидуалног смисла у свету стрмоглав нагнутом ка обезличености. Зато се рањено и рањиво ја опредељује за веру и душевност, језик и поезију као крхка али свеједно битна упоришта.

Распетости и колебања, кретање између крајности, ход од афирмације до негације у Језнику су с разлогом предочени као трајан, незаобилазан човеков удес. По овој особености Јанковић је песник што дела на формално другачијој нити али у битним питањима поимања поезије и егзистенције исказује врсту духовог неспокоја и стваралачког сабратства с Радетом Томићем. Није излишно напоменути ни то да је Језник прошаран пробраним стиховима Бранка Миљковића: истакнути испред сваког циклуса као мото, они функционишу попут смисаоне и звуковне интонације за оно што потом следи.
Аутор темељног образовања, приврженик опробане форме у чијим оквирима изнедрује драгоцено грумење новог, Милош Јанковић је песник динамичког и изобилног језика протканог хитрим обртима што поготову доприносе укупној вредности Језника, те читке али и интригантне, целовите и пунозначне књиге.

Награда је штампање понуђене књиге у едицији Бдење – Награда Раде Томић, издавача Књижевног клуба „Бранко Миљковић” из Књажевца.

Друга награда (за циклус песама без наслова, под шифром Зимско љетовање) додељује се угледном књижевнику и аутору двадесет седам књига различитог жанра, Анђелку Анушићу из Бањалуке, који густим, наративно-летописачким језиком ствара своје песме, те мале лирске „приповести” натопљене историјом, парафразама народног стваралаштва и исечцима опоре збиље. По Анушићу је песма уметничко сведочење о роду у времену-невремену и то како оном давнопрошлом, тако и времену скорашњем и актуелном, по много чему препознатљивом. Све то у јединственом, сложеном преплету ускрсава у Анушићевим стиховима у којима је садржана и ненаметљива похвала трајању и непокору.

Трећа награда (за циклус песама Мапа на надлактици, под шифром Удовољити сенци) додељује се песнику Драгани Родић из Куле, апсолвенту Филозофског факултета у Новом Саду, чији поетски глас одликују велики, недогледни свет културе, умности и уметности, призиви минулих неспокојника и разбокорене асоцијације. Овај њен циклус песама најава је читавог низа отворених могућности, полетно и поетски сугестивно одбацивање духовне и стваралачке учмалости и несмелости.

Жири похваљује најуспешније ауторе циклуса песама, и то: Радмила В. Радовановића из Мркоњић Града, чији је циклус песама један узорити поетски захват, затим, Сњежану Руњић из Београда, са циклусом особитог згуснутог лирског казивања, Снежану Радојевић из Куле и Оливеру Цупач из Чачка, са циклусом заиграних и звонких стихова.

Жири је посебно издвојио и похваљује рукописе књига песама и предлаже организатору конкурса да их сходно својим могућностима или у договору са ауторима стави у свој издавачки план, а то су:
– Љубинко Дугалић, из Краљева, са рукописом под називом „Голуб на грани”,
– Власта Младеновић, из Неготина, са рукописом под називом „Награда њему самом”;
– Русомир Арсић, из Ниша, са рукописом „Поситнице”.
Организатору конкурса жири предлаже да се извод тј. избор из награђеног рукописа као и награђених и похваљених циклуса песама, објаве у часопису Бдење.

У Књажевцу, 6.маја 2011. године
Срба Игњатовић, председник
Зоран Вучић, члан
Обрен Ристић, члан

(Извор: Кул-тим)