Мултимедијалног уметника Борислава Чичовачког, за чије се музичко и књижевно стваралаштво боље зна у Холандији и широм Европе него у Србији,срели смо ових дана на 55. међународном сајму књига у Београду. Слично би се могло рећи и за његову супругу, композиторку Исидору Жебељан. Овај уметнички пар живи и у Београду и у Амстердаму; она компонује опере, а либрета пишу “у четири руке”.

Чичовачки за себе каже да је холандски књижевник који пише на српском. У Холандији је објавио неколико прозних књига, у више наврата је добијао тамошње стипендије за списатељски рад. За њега критичари кажу да “пише предивно суптилну истовремено духовиту и тужну прозу”. На српском је објавио две прозне књиге: “У старини, име му беше Хемус”( “Народна књига”) и “Писмо из Амстердама и друге недописане биографије” (“Архипелаг”).

Борислав Чичовачки (Сомбор, 1966.) дипломирао је и магистрирао обоу на новосадској Академији уметности, ради као камерни музичар. Завршио је и биологију на Природно-математичком факултету. Ерудита је, што се види и у његовој прози.

– Сваке године долазим на Сајам књига у Београду, то ме радује – каже наш саговорник.- Схватио сам својевремено да се најбоље одмарам кад сам у књижари, а ово је сада највећа књижара у Србији. Страшно волим да разгледам икупујем књиге, да читам, а највише ме узбуђује трагање за новим насловима и ауторима.

Овдашњим читаоцима препоручујем роман “Изгубљени рај” холандског писца Сејса Нотебома, који је на српском објавио мој издавач “Архипелаг”. Књигу сам прочитао на холандском, Нотебома лично познајем, он је најзначајнији савремени писац холандског говорног подручја и драго ми је да у њему уживају и српски читаоци.

Како је живети на релацији Београд-Амстердам?
– Свој живот сам одавно поделио на две земље – Србију и Холандију, а то је и лако и тешко, зависи из ког угла се посматра. И тамо и овде свирам концерте и пишем књиге. Тренутно завршавам последњу редакцију свог најновијег романа, он се преводи на холандски и објавиће га следеће године.Управо сам се вратио из Амстердама, где ми је изашао нови роман “Растанак у четири призора” и то је моја пета књига објављена у Холандији, издавач је “Контакт”и већ су се појавиле лепе критике. Код истог издавача прошле године сам објавио роман “Расковник”, а са Гојком Божовићем сам се договорио да га “Архипелаг” објави у марту следеће године.

А либрета за опере ваше супруге Исидоре Жебељан?
– Већ дуже се бавимо њеном најновијом опером, веома компликованом и комплексном. Исидора би желела да либрето буде у стиховима, а ја не бих да будем песник. Срећа је моја што ми не тражи риме, већ пристаје на слободни стих. Сада се бавим неком врстом примењене поезије; баш и немам искуства, мада смо нешто слично већ једном радили заједно.

Шта се код вас догађа на пољу музике?
– Током новембра и децембра биће неколико концерата овде: на Међународној трибини музичког стваралаштва, затим ауторско вече композитора и академика Властимира Трајковића на Коларцу, наступ са “Жебељан оркестром”. Већ се пуни програм и за наредну годину, а све чешће помишљам да би требало мало и да успорим, јер имам и друга интересовања.

Исидора и ја

Да ли се догађа и смета ли вам ако вас препознају као супруга Исидоре Жебељан?
– Не смета ми, напротив, то ме весели, а и веома сам поносан – каже Борислав Чичовачки.- А догађа се, ево занимљивог примера. Када је Исидора имала пробе на радију Би-Би-Си у Лондону, ишли смо заједно. Добио сам пропусницу на којој је писало-господин Борис Жебељан. Смејали смо се, наравно, али мени је једино било важно да уђем и нисам се жалио. Већ сам навикао да је странцима компликовано моје име и презиме, обично у једном погреше, кад чују сву ту збрку сугласника. А понекад им, кад се представљам, и сам кажем: ја сам муж Исидоре Жебељан, јер је тако лакше свима.

(Dnevnik)